Čau-čau

Čau-čau jeste rasa psa poreklom iz oblasti Mandžurija, na severo-istoku Kine. Pripada rodu primitivnih lovačkih pasa dalekog Severa - tipa špic, isto se može pronaći i pod retkim nazivom čaudren, svoje ime duguje podražavanju zvuka svog laveža, koji bukvalno zvuči čau-čau (chow-chow). Ovaj naziv darovali su mu ljudi poreklom sa engleskog govornog područja. U pitanju je pas kineskih careva, simbol kineske kulture i nacionalno blago ove zemlje. Pas o kome su vodile računa posebno obučene sluge, svojevrstan statusni simbol, oličenje bogatstva, moći i ugleda u društvu.

caucau01 Prikaz predstavnika rase sa osnovnim podacima
Visina muških primeraka iznosi 48-56cm, dok je ženskih 46-51cm.
Težina mužjaka iznosi 25-32kg, dok ženke teže 20-27kg.
Životni vek iznosi 9-15 godina.
Leglo čini 4-6 mladih.
Boja dlake je žućkasto-smeđa, smeđa, krem, srneća, prljavo bela, plava ili potpuno crna.
Dlaka je gusta, sa gustom podlakom.

Obzirom da potiče iz šumovite oblasti, koju odlikuju izuzetno hladne i vlažne zime, obilnih snegova, razvijena je jedna snažna i izdržljiva rasa psa, pogodna kao lovački i pas čuvar. Podjednako dobro se snalazi kako kao radni, tako i kao družbeni pas, danas se ubedljivo mnogo više koristi u ovoj drugoj svrsi. Inače, zanimljiva je činjenica da je pradavno poreklo ove rase u stvari iz Mongolije, gde su ga uzgajali budistički monasi. Pored lova i čuvanja, čau-čau je služio kao zaprežni pas, za vreme dugih zima i nerodnih godina, predstavljao bi čak i izvor hrane. Čau-čau je pas snažne telesne građe, tela zdepastog i mišićavog, kratke i široke lobanje, snažnih nogu, poluoborenih ušiju i repa debelog i povijenog preko leđa. Boja dlake se javlja u brojnim formama: žućkasto-smeđa, smeđa, kremasta, srneća, plava do prljavo bela, može biti i potpuno crna. Gusta je sa slojem podlake. Čau-čau je vrlo veran pas, odmeren, rezervisan i blago nepoverljiv. Ne poseduje neki naročito živahan temperament, čak sasvim suprotno, vrlo je miran, pomalo lenj pas. Retko laje, kada se to desi, onda je to glasno čau-čau, što mu je dalo ime. Čau-čau je pas bogate istorije, bili su psi kineskih careva, njihovi ljubimci i čuvari, posebno obučene sluge su vodile računa o njima. Takođe su ih i mnogi drugi bogati Kinezi uzgajali, donekle i kao statusni simbol. Krajem XVIII veka dospeli su do Velike Britanije, da bi u narednom stoleću ovde bio osnovan prvi klub ljubitelja ove rase. U ostatak Evrope i Severnu Ameriku dospeli su tek posle Prvog svetskog rata i dostigli zavidnu popularnost, pre svega u SAD-u. Tokom kineske Kulturne revolucije veliki broj čau-čaua je nastradao, bili su ubijani kao simbol carstva i prošlosti uopšte, tako se ova nesvakidašnja rasa našla pred potpunim izumiranjem, ali je spasena uz pomoć primeraka iz Mongolije, Evrope i Severne Amerike. Danas je ovo popularna rasa u Svetu, zanimljiva zbog svog ličnog izgleda i ponašanja, veran prijatelj i saputnik. Dani njegovog korišćenja kao radnog psa su prošlost, danas je čau-čau mnogo više družbeni pas.