Japanski psi

Dobrodošli u još jedno zanimljivo poglavlje. Sada ćemo govoriti o još jednoj grupi pasa, vrlo specifičnoj i zanimljivoj, to su japanski psi. U pitanju su životinje koje takođe pripadaju grupi primitivnih lovačkih pasa dalekog Severa - tipa špic, doduše ne baš sve. Neke od ovih rasa nastale su mešanjem autohtonih japanskih pasa sa uvezenim - stranim rasama. Naravno, ovde ćemo posvetiti podjednaku pažnju svim ovim psima, iz razloga što je zaista i zaslužuju.

Japanski psi jesu životinje sitnije ili srednje telesne građe. Grudni koševi su uglavnom široki i duboki i obavezno širi u odnosu na karlicu, što je odlika primitivnih rasa pasa. Lobanja je široka, širokog čela, sa izraženim i izduženim vilicama, dok su leđa ravna, repa uzdignutog i povijenog preko leđa. Uši obavezno stoje uzdignuto. Boja dlake je u raznim bojama, od smeđe ili crne sa palezom, do žućkaste ili sezam boje, ponekad i tigraste, rasne odlike po ovom pitanju nisu naročito izražene. Dlaka je uglavnom dvoslojna sa gustim slojem podlake, radi zaštite od teških i hladnih zima, ali isto tako i od vlage. Pokazuju genetsku srodnost sa ruskim lajkama, sahalinskim haskijem, kao i sa korejskim đindo psom.

Japanski psi su živahnog temperamenta, razigrani i bučni, ali kao i svi severni psi, teško podnose zatvoren prostor, kada zapadnu u stanje melanholije. Iziskuju stalnu fizičku aktivnost. Potrebno im je puno šetnje, prostora za igru i trčanje i stalnu vežbu. Laki su za dresuru i ne traže ranu socijalizaciju. Poseduju razvijen kolektivni duh i osećaj za zajednicu. Brzo i lako se vezuju za svog gospodara, stvarajući sa njim čvrste veze, neretko spremni za istog čak i da izgube svoj život. Zbog ove osobine, pojedini japanski psi su dobili nadimak mali samuraj. Sve u svemu, jedna vrlo zanimljiva, specifična i nesvakidašnja grupa pasa.