Ruska lajka

ruskalajka02Ruska lajka jeste skup rasa pasa koja pripada grupi primitivnih lovačkih pasa dalekog Severa - tipa špic. Nekada se pogrešno smatralo da je Ruska lajka samo jedna rasa, da bi se tek dosta kasnije došlo do zaključka da se u stvari radi o čitavom skupu rasa, tačnije u okviru grupe ruskih lajki postoje tri osnovne rase i još nekoliko desetina različitih varijeteta ovih rasa, nisu svi dovoljno i valjano opisani, takođe ne postoji ni dovoljno izvora o svim ovim varijetetima. Ruske lajke jesu psi srednje veličine i telesne građe, tela mišićavih i skladnih. Veoma su snažne i izdržljive, repa podignutog i povijenog preko leđa, klasična odlika pasa roda špic, mada neke od lajki mogu poslužiti i kao zaprežni psi, dok se većina tradionalno koristi za lov na sve vrste divljači, kao psi čuvari, pojedine takođe i kao pastirski psi. Živahnog su temperamenta i veoma bučne, po čemu su i dobile naziv lajke, od ruske (ali i naše) reči lajati. Naime, njihov lavež ume biti vrlo dug, uporan i posve iritantan. Ovo je jedan od razloga što ih nikako ne držati u kući, zatim ne trpe zatvoren prostor, potrebno im je puno prostora za igru, trčanje, skakanje i sl. dok u zatvorenom mogu zapasti u stanje monotonije i napraviti dar-mar u čitavom prostoru. Kao i svim severnim psima, dlaka Lajki je gusta i dvoslojna, sa gustom podlakom radi zaštite od dugih ruskih zima. Postoji veliki spektar boja dlake lajki, gde su uglavnom zastupljene jedinke tamnih boja, javljaju se u dvobojnim i trobojnim, kao i jednobojnim formama, nisu retke ni potpuno bele jedinke. Lajke su psi koji izvorno potiču sa prostora Rusije, ali prisutne su isto tako i u drugim zemljama bivšeg SSSR-a, izvan ovog prostora mogu se pronaći u još ponekim zemljama zapadnog Sveta, ali dosta retko, uzgajaju ih mahom zaljubljenici u egzotične rase, kako je na Zapadu ruska lajka mahom okarakterisana. Lajkama su dosta srodne rase finski i norbotenski špic, neki stručnjaci čak toliko daleko idu da ove pse smatraju podrasama ruske lajke. Istina je, doduše da se radi o vrlo sličnim rasama, ali ipak se ne radi o istovetnoj rasi. Kao što je već navedeno, lajke imaju više varijeteta, ali o istim je sačuvano vrlo malo izvora, tako da nisu baš svi sasvim opisani, kao što je takođe već izloženo. Takođe, lajkama slični su dosta i sibirski samojed, kao i sahalinski haski, izumrla rasa psa sa ruskog Dalekog istoka.

Ruske lajke zauzimaju zaista veliki prostor, od Karelije i jezera Ladoga, sve do Tihog okeana, duž čitave Rusije, sve do stepa Kazahstana i Mongolije i obala Kaspijskog jezera. Cenjene su zbog svojih radnih osobina, naravno radi se o izrazito radnim psima, koji nikada nisu ni korišćeni kao družbeni psi, bilo je pokušaja u prošlosti, ali nisu urodili plodom, zbog njihovog nezavisnog temperamenta i odbojnosti prema zatvorenom prostoru. Lajke imaju dosta burnu istoriju, zajedno sa prvim ruskim istraživačima učestvovale su u osvajanju prostranstava Sibira, tokom Drugog svetskog rata imale su malo morbidnu ulogu. Naime, pripadnici Crvene Armije su ih koristili kao žive bombe, kačili su eksploziv na nevoljnu životinju, terajući je da legne ispod nemačkog tenka, zašta je ista bila prethodno dobro izdresirana. Eksploziv bi razneo i tenk, i nesrećnu životinju. Zaista tužno i pomalo odvratno. Razvedrimo malo atmosferu sledećim saznanjem. Jedna mlada ženka ruske lajke, po imenu Bjelka, bila je 1963. godine prvo živo biće sa Zemlje poslato u Svemir. Hrabra, ali nesrećna životinja skonačala je od gladi i žeđi dok je njen brod kružio Zemljinom orbitom. Ovaj događaj izazvao je brojne političke i naučne kontroverze, ali se jedan pas upisao u istoriju Čovečanstva. Pored toga što je bila pionir osvajanja Sibira, lajka je bila i pionir osvajanja Svemira. Iz prikazanog se da videti da su lajke izuzetni psi.